Građevine koje podsećaju na to kako se narod snabdevao vodom od pre jednog veka

Na mnogim mestima u Zemunu mlađi žitelji vide neke neobične naprave, najčešće na uglovima ulica, za koje teško mogu da pretpostave čemu služe.

U stvari, već dugo nemaju nikakvu svrhu, jer su to ostaci arteskih bunara, koji su nekada bili nezaobilazni način snabdevanja vodom cele varoši.

Kako nas je podučio Branko Najhold, hroničar ovog dela grada i autor brojnih knjiga o Zemunu, nekada su postojali i privatni i javni bunari. Precizno, u dokumentima od pre više od sedam decenija, 1940. godine, postojalo je 145 ovakvih bunara. Službeno su se 62 vodila kao javna, a 83 su bila u privatnom vlasništvu.

Naziv "arteski" podrazumevao je vrlo duboke bunare, bušeni su i po nekoliko desetina metara, a bušotina je dosezala u prostor između dva sloja koja ne bi propuštala vodu.

Ovakav vid snabdevanja vodom bio je uobičajen na teritoriji Vojvodine, a u vreme nastanka mnogih od ovih bunara tom oblašću je vladala Austrougarska.

Snabdevanje domaćinstava vodom pre više od jednog veka često su obavljale sakadžije, posebne zanatlije čiji posao je bio da natoče vodu u burad i raznose je zapregama do pojedinačnih kuća ili imanja. I Beograd i Zemun su imali poteškoća dok nije uveden vodovod, a nije tajna da su mnogi koristili kišnicu, pa čak i rečnu vodu iz Dunava i Save.

Neretko su čak i vodu iz Dunava stavljali u posebne posude i zatim koristili kad se eventualni talog u njoj slegne. Gradski fizikus, lekar zadužen za javno zdravlje, Sava Nedeljković dao je na znanje objavu kojom se zabranjuje korišćenje dunavske vode za piće početkom 20. veka.

Kišnica je bila dobrodošla za različite namene osim za piće, pa su sve kuće imale posebnu burad u kojima bi se kroz oluke slivala voda sa krovova.

Tako je Zemun ostavio do današnjih dana neke "suvenire" koji bi mlađe stanovnike trebalo da podsete kako su nekada naši stari rešavali pitanje nabavljanja pijaće vode. Samo neki od njih su veliki točkovi koji bi pokretali izvlačenje vode sa velikih dubina ispod grada.

Mi smo snimili onaj kraj Trga Branka Radičevića, odnosno popularnog Muhara, kao i bunar ispod Gardoša, pored Kapetanije.